Stručnjaci za uređenje i urbanizam širom sveta slažu se u jednom – grad treba da bude što zeleniji. Prvobitni gradovi nisu imali u vidu važnost drveća, ali ubrzo su uvideli da se leti pretvaraju u betonske pustinje. Danas ne možemo ni da zamislimo život u golom gradu, bez zelenila, parkova i drvoreda. To je ono što čini veliku razliku između gradova ili različitih delova istog grada.
Zašto je bitno da gradovi zasade drveće?
Čak i ako patite od alergije na polen, ili Vas nervira kad Vam se sitni lepljivi plodovi i lišće zalepe za šoferšajbnu, koristi od drveća u gradu daleko nadmašuju ove sitne smetnje.
Drveće reguliše količinu vode
Možda ne biste odmah pomislili na to, ali drveće u velikoj meri reguliše količinu vode koja prilikom padavina pada na gradske površine. Lišće apsorbuje veliku količinu tečnosti, i kroz mnoštvo kanalića u granama, stablu i korenskom sistemu sprovodi je u zemljište. Tako drveće doprinosi da se trotoari i kolovoz ne pretvore u potoke čim padne malo jača kiša.
Čisti vazduh
Svi znamo da biljke prečišćavaju vazduh, smanjuju nivo karbon dioksida, a povećavaju nivo kiseonika. Ovo je u urbanom okruženju, gde je koncentracija zagađenja povećana, izuzetno važno.
Štiti od sunca i vrućine
Temperatura u gradovima uvek je bar par stepeni veća nego u selima i prirodi. To je i očekivano, sobzirom na to da se beton, cigla, kamen, čelik i ostali materijali koji se koriste u urbanom okruženju lako greju i dugo zadržavaju toplotu.
Krošnje drveća pružaju zasenu i značajno doprinose tome da u gradu bude prijatnije prilikom letnje žege.
Štiti od erozije zemljišta
Korenski sistemi su ono što drži zemljište na jednom mestu, sprečavajući da se odroni, pomeri, i izazove probleme. Niko ne bi želeo klizište u gradu. Upravo koren biljaka najbolje štiti od erozije tla.
Sjajno je za živi svet
Ptice, leptiri, bubice, veverice, šta sve može da živi u košnji i na granama drveta… To su čitavi mali ekosistemi, koji gradu dodaju živost, a stanovnicima toliko neophodan kontakt sa prirodom.
Pozitivno utiče na saobraćaj
Istraživanja su pokazala da drvoredi pomažu u regulisanju saobraćaja. Ne samo da kao fizička, vizuelna i mentalna barijera odvajaju trotoar od kolovoza, pa se skretanje vozila na trotoar ređe događa i pešaci se osećaju sigurnije, već i smanjuje prosečnu brzinu saobraćaja, stvaranje gužve i nervozu kod učesnika u saobraćaju.
Odlično utiče na psiho-fizičko zdravlje ljudi
Istraživanja su takođe pokazala da ljudi u okruženjima koja su bogata zelenilom žive duže, a i kvalitet života im je bolji. Više je razloga za to. Okruženost prirodom smanjuje podložnost psihičkim problemima, pre svega depresiji. Zatim, kod stanovnika zelenih krajeva manje su prisutni disajni problemi, kao i povišen krvni pritisak i srčane smetnje. Za to mogu zahvaliti i tome što se više kreću i vode aktivniji život, kao i tome što se više druže i bolje su međusobno povezani.
Lepo je
Naposletku, tu je i estetski efekat, koji nije zanemarljiv. Drveće, jednostavno, ulepšava grad. Umesto da izgleda kao gola, betonska pustinja, grad bogat zelenilom izgleda daleko lepše, humanije, i prijatnije za boravak. Ne zna se je li lepše u proleće, kada drveće krene da lista i cveta, leti kad pruža prijatan hlad, u jesen, kad se krošnje zašarene svim toplim bojama, ili zimi, kada gradu daje izgled zimske bajke. I da nije ostalih razloga, a itekako su značajni, estetski momenat bio bi sam za sebe dovoljan razlog da grad zasadi drvorede i parkove.
Na šta obratiti pažnju
Kada grad ili pojedinac sadi drvo ili drvored, to uvek čini sa najboljom namerom – da ulepša grad i život u njemu. Ipak, na neke stvari je važno obratiti pažnju:
Raspored i rastojanje
Drveće koje sadimo obično su mladice, malih dimenzija. Ali, treba imati na umu punu veličinu koju će drvo dostići kad odraste. Zato je važno napraviti dovoljno veliki razmak između sadnica, kako jednog dana ne bi smetale jedne drugima. Takođe, važno je predvideti i dovoljnu udaljenost od ulične rasvete. Najbolje je ovaj deo isplanirati uz konsultaciju sa stručnjakom, urbanistom, pejzažnim arhitektom i sl.
Za sadnju niskog drveća ili žbunastog rastinja mogu se koristiti žardinjere velikih dimenzija. Na taj način, najlakše će se obezbediti i adekvatan raspored, i zaštita biljaka, i postići funkcija ograđivanja prostora.
Koren
Nemojte zaboraviti da drvo nije samo ono što vidimo iznad zemlje. Korenski sistem može biti veoma veliki i moćan. Zato je bitno obezbediti mu dovoljno mesta da raste i razvija se, ali postaviti štitnike i barijere kako bi mu se odredio smer i sprečilo da ošteti cevi u blizini ili izazove pucanje betona.
Zaštita korena
Važno je zaštiti i koren – ako se dogodi da pešaci stalno hodaju tačno iznad njega, to će izazvati sabijanje zemljišta, pa koren neće moći da se snabde hranljivim materijama u dovoljnoj količini. Zato je preporučljivo da se oko drveta ostavi prostor koji nije prekriven betonom, kako bi koren mogao nesmetano da hrani biljku.
Zaštita stabla
Ponekad, posebno dok je drvo mlado, potrebno je stablu pružiti zaštitu od eventualnih oštećenja. Za ovu namenu koriste se štitnici stabla od raličitih materijala i raznih dimenzija.
Zaštita zimi i hidriranje tokom leta
Zavisno od vrste drveta, mladicama će biti potrebno dovoljno vode tokom prvog leta (ili nekoliko njih). Takođe, zimi je potrebno zaštiti ih od preterane hladnoće, što se najbolje postiže postavljanjem malča oko sadnice.
Koristi od drveća u graskom okruženju su brojne. Zato je bitno mudro i planski iskoristiti sve potencijale koje pruža i time unaprediti svoj grad i kvalitet života u njemu.
